Zajedništvo, kultura i povezanost jugoistočne evropske umetničke scene predugo su zanemarivani. Sa tom mišlju na umu, drugi put zaredom Contemporary Balkan Art (CoBA), kolektiv sa sedištem u Londonu, čija sam kreativna direktorka, nedavno je organizovao Southeast Europe Future Festival (SEFF). Moja zamisao ove godine je bila da se bavimo time kako žene žive, da pričamo o njihovoj umetnosti, fotografiji i filmu, o feminizmu ali i da uvrstimo lične priče o Jugoslaviji. Kategorija roda moze da ima ambivalentno značenje kad je u pitanju nečije stvaralastvo ali takodje može da bude I ključ kroz koji se čita ‘ženska’ umetnost. Da li je pogrešno nesto zvati ‘ženskim’, ‘ženska’ knjizevnost, ‘žensko’ slikarstvo, ‘ženska’ dokumentarna fotografija?
U četvrtak, 28. novembra će izložbu iz Londona imati prilike da vidi i beogradska publika. Izložba 'Koju Priču Pričas? Pripovedanje kroz fotografiju' je deo ovogodišnjeg festivala fotografije Vizualizator. Radovi petnaest istaknutih ženskih fotografkinja govore o tome da fotografije mogu inspirisati društvene promene i preokrenuti toksične narative. Zbog svojih iskustava u pogledu neravnopravnosti i podredjenosti, žene mogu bolje da razumeju one koji su ‘poniženi I uvredjeni’, kao sto su izbeglice, LGBT i Romi, i ljude koji su na margini. Razvitak dokumentarne fotografije u regionu je bitan jer daje uvid u različite pore društva, takodje pripovedanje kroz foto-priče je prizma kroz koju smo se trudili da predstavimo život žene na Balkanu.
Uz pomoć dokumentarne fotografije, pokušala sam da se pozabavim pričama generacija koje žive na post-jugoslovenskom prostoru. U pitanju su različiti pristupi fotografiji u rasponu od modne, pozorišne ili pejzažne fotografije do posleratnog foto-novinarstva. Fotografije se dotiču tema kao sto su rod, feminizam i seksualnost, odnosi muskaraca I žena u patrijarhatu, žena kao majka i njen pogled na materinstvo; žena kao vila koja gola hoda po šumi nakon kiše; transgender ili kvir žena koja se bori za svoje mesto u drustvu; žena koja je, nakon dugog boravka u Americi primorana da se vrati u svoju zemlju; žena kao modni simbol; baka komunistkinja, itd. U pitanju je mnoštvo identiteta, a ne samo ideja žene koja u reklami za deterdžent igra glavnu ulogu jer korporativni marketing preuzima vrednosti patrijarhata.
Dokumentarna fotografija se često bavi neprivilegovanim slojevima. Takav projekat je ‘Family Matters’, fotografkinje Sanje Knežević, koji je snimala u selima u južnoj Srbiji gde je prirodni priraštaj izuzetno nizak. Žene su bežeći od nemaštine I partijarhalnih vrednosti otišle u veće gradove ili u inostranstvo trazeći posao, a usamljeni muskarci ostaju na seljačkim posedima svojih roditelja i u potrazi su za ženom. Mali grad na obali Skadarskog jezera u Albaniji, na samoj granici sa Crnom Gorom pun je devojaka koje žele da nadju sreću u Srbiji, gde ipak ima više mogućnosti i blagostanja. Svi medjunarodni časopisi puni su članaka o dugogodisnjoj mržnji izmedju Srba I Albanaca, ali to ne sprečava veliki broj unapred ugovorenih brakova koji često imaju srecan kraj. Sanja objašnjava da nije jeftino naći zenu u Albaniji jer se mora dobro platiti albanska posrednica i često se mora prodati deo zemlje ili stoka, ali to je investicija jer budućnost ovih muškaraca i čitavih sela ne izgleda obecavajuće. Projekat ‘Family Matters’ pokreće mnoga pitanja koja zaslužuju da budu u žiži javnosti kao sto je tema ženske emigracije.
S druge strane, radovi Marije Janković, govore o iskustvu iz prve ruke o pacijentkinjama na jednom balkanskom odeljenju za ginekologiju. Marija je ispričala poučnu priču na panelu u Londonu o različitim reakcijama na njen GAK projekat. Muškarci redom nisu mogli da se nose sa tako teškim iskustvima, dok su je žene same zvale da joj ispričaju priču koja je slična onoj iz Marijinog projekta. Ceo rad je zasnovan na iskustvima ‘stvarnih’ žena koje se svakodnevno bore za nesto sto je muškarcima nepoznato. Ove žene slabo razumeju svoja tela, muškarci u njihovoj okolini ih tretiraju izuzetno loše, a i sama bolnica nista bolje.
Interesatna je psihološka introspekcija Glorije Lizde iz Zagreba u kojoj fotografkinja reinterpretira sećanja na godine kada je njen otac bolovao od šizofrenije i na taj nacin stvara vizuelno osećanje koje deli sa gledaocem kroz iscenirane situacije iz prošlosti sa njenim sestrama bliznakinjama. Mentalno zdravlje i bolest su teme koje tek čekaju da budu otvorene, a uglavnom ostavljaju velike posledice na porodicu, kao i na žene koje su u većini slučajeva u ulozi ‘medicinske sestre’. Sasvim drugačiji pristup i fokus imala je Imrana Kapetanović, sarajevska fotografkinja čija je baka bila partizanka i članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Imrana je dokumentovala svoj život u fotografskom projektu “Skojevka Minka”, gde istražuje ličnost svoje bake koja odbija da se odrekne svoje naklonosti prema Titu. Imranine fotografije imaju tu zajedničku nit cele izlozbe: izuzetnu intimnost u pogledu porodičnih priča ili rodnog identiteta, jer je porodica, obično, centralni element pripovedanja u postjugoslovenskom kontekstu. Neke od izloženih fotografija se bave Jugoslavijom, ali ne u kontekstu grandioznih istorijskih narativa, već se polazi sa ličnog stanovišta.
U 18h održaće se panel diskusija na temu 'Dokumentarna fotografija i pripovedanje', a učesnice će se osvrnuti na svoj rad koji predstavlja deo izložbe. Moderatorka je Sanja Solunac, vizuelna umetnica I aktivistkinja, a ucesnice su Sanja Knezević, Andjela Petrovski i Jelena Zigić. U okviru panela, postaviće se pitanja kao npr. da li su učesnice imale neku fotografkinju koja im je bila uzor i zbog koje su pocele da fotografišu. Koliko njihov pol igra ulogu u njihovom dokumentarnom radu i da li im to pomaže ili odmaže? Fotografkinje će se osvrnuti na to sta je za njih feminizam, i da li je to ‘ružna reč’ u regionu, a takodje će pričati pojedinačno o svojim projektima. Na kraju će se dotaći ideje da se napravi mreža ženskih dokumentarnih fotografkinja jugoistočne Evrope.
Dolazeći is šest zemalja jugoistočne Evrope (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Srbija, Bugarska, Rumunija) mnoge od ovih fotografkinja su postale kultna imena u svojim zemljama ali i u inostranstvu: Mia Novakova, Jelena Janković, Glorija Lizde, Imrana Kapetanović, Boryana Katsarova, Marija Janković, Roxana Pop, Sanja Knežević, Dijana Muminović, Senja Vild, Andjela Petrovski, Jelena Zigić, Katja Goljat, Lazara Marinković i Marcella Zanki.